Odgovori koji unose jasnoću u vašu kuhinju.

Razlika leži u brzini kojom vaše telo pretvara hranu u energiju. Rafinisani ugljeni hidrati (poput belog hleba ili industrijskih peciva) brzo podižu nivo šećera, ali on isto tako brzo i opada, ostavljajući vas bez snage.

Balans: Fokusirajte se na složene ugljene hidrate – proso, heljdu ili integralni pirinač. Oni sadrže vlakna koja usporavaju varenje, pružajući stabilan nivo energije bez naglih padova. U Nišu, gde je hleb osnovna namirnica, prelazak na hleb od celog zrna sa semenkama može napraviti drastičnu razliku u vašoj svakodnevnoj vitalnosti.

Temperatura je dvosekli mač. Dok vitamini C i B kompleksa jesu osetljivi na toplotu, određeni nutrijenti postaju dostupniji telu tek nakon termičke obrade. Na primer, likopen iz paradajza se mnogo bolje apsorbuje kada se blago prokuva sa malo masnoće.

Tehnika: Kuvanje na pari je "zlatni standard" za očuvanje teksture i nutritivnih vrednosti. Ako dinstate povrće za sataraš ili đuveč, koristite minimalno vode i kraće vreme pripreme u poklopljenoj posudi kako biste zadržali što više minerala u samom jelu.

Šećer se često krije iza naziva koji ne zvuče očigledno. Pravilo broj jedan: sastojci su listani po težini – ono čega ima najviše je na prvom mestu.

Na šta paziti: Tražite reči koje se završavaju na "-oza" (dekstroza, fruktoza, maltoza) ili izraze kao što su kukuruzni sirup, ječmeni slad ili koncentrovani voćni sok. Često se nalaze u hlebu, dresinzima za salatu i "zdravim" musli barovima.

So je pojačivač ukusa, ali nije jedini. Naša kuhinja se tradicionalno oslanja na so, ali začinsko bilje nudi mnogo bogatiju aromatičnu paletu bez opterećivanja krvnih sudova.

Alternativa: Koristite kiselinu (sok od limuna ili domaće jabukovo sirće) da "probudite" ukus jela. Majčina dušica, čubar i tucana ljuta paprika daju karakter jelima od pasulja i mesa bez potrebe za prekomernim soljenjem.